- Pa, mama, ionako nismo ovdje ovog vikenda, jer idemo u planine.
- Kakva sjajna ideja! idem i ja
- O, da, razgovaraću... razgovaraću sa ženom pa ćemo videti
- Zdravo!
- Zdravo ljubavi!
- Loredana, nisam mislila da ćeš danas ponovo biti ovde.
- Da, Karla, danas sam ponovo ovde, u čemu je problem?
- Mama, o čemu pričaš? Možeš li biti problem?! Drago nam je što si ovde, zar ne, draga?
- Da. Nisam želela da budem pogrešno shvaćena
- U redu, izvini, moram da se vratim u studio da radim. U svakom slučaju, mama, ostaješ na večeri, zar ne?
- Da, tako je.
- Ah, Ivane, ako prođeš pored Lorencove sobe, vidi da li je završio domaći, a ja ću otići da ga ispravim.
- U redu mama.
- Ali... ja ga obično ispravljam
- Dobro, baka će to uraditi danas. Ah, slušaj, Karla, za večeras bih želela da mi napraviš malo belog pirinča, možda malo pržene piletine i malo salate. Znaš da treba da budem laka
- Ali mislim da ove stvari nemam kod kuće.
- Uredu. Izađi i idi u supermarket
- Loredana, upravo sam se vratila s posla.
- Samo nemoj da se presvučeš i idi u supermarket. Smatraj me porodicom. Uvijek sam kuhala različita jela za svako od njih i nikad se nisam žalila.
- Dobar posao.
- Da. Ali ko čisti prašinu u ovoj kući?
- I šta?
- To što nije dobro urađeno, prozore treba s vremena na vreme oprati, kao i zavese. Hajde, slušaj, ne govorim o sebi. Znam te i znam da si Spartanac i da si dobra sa mojim sinom. Ali ako nekoga pozoveš, nećeš izgledati dobro, Karla.
- Eh, uradiću to.
- U redu, videću da li je Lorenco završio domaći.
- I ja idem.
- Zdravo Lorenco, pa šta znamo?
- Da. Ćao mama!
- Moja ljubav,
- Nisam znao da si se vratila.
- Hajde, hajde, ostani kod bake. Uvek vidiš svoju majku, nikad ne vidiš svoju baku
- Ali to nije istina, bako, ti si uvek tu.
- Dobro, ali kako si zgodan u košulji koju sam ti dala. Na sreću, kupujem ti lepu odeću, jer bi te inače mama poslala obučenog kao očajnog dečaka. Trebao bi reći mami da nauči da se malo bolje oblači.
- Šta?!
- Ali da, Karla, ne znaš da ceniš sebe, nisi više mršava. Dakle, sa stvarima koje nosiš izgledaš još veće.
- Bako, nije istina, mama je već tako lepa.
- Ali da, da, za svako dijete... divna majka. Ok, ok, zaboravimo. Dakle, znamo li išta? Ah, Karla, supermarket će se uskoro zatvoriti.
- Da! Idem, idem!
________
- Ljubavi, jesi li dobro? Bila si čudna cijelo veče.
- Da, da, sve je u redu.
- Hajde, reci mi. Vidim da nešto nije u redu, dobro te poznajem
- Kako da ti kažem?!
- Samo mi reci.
- Ne mogu više da podnesem tvoju majku.
- Pre svega, ona je uvek tu.
- Znaš da je sama, oca više nema, a moja braća žive daleko.
- Da, razumem, ali vidiš, nemamo ni jednog trenutka samoće.
- Ovo nije istina
- Kako to nije istina? Da, a onda se jako loše ponaša prema meni, kritikuje sve što radim: kako održavam kuću, kako odgajam Lorenca, kako se oblačim, šta i koliko jedem. Čak mi je rekla da sam debela.
- Šta kažeš?! Nikad je nisam čuo da ti govori takve stvari
- Naravno, zato što je pametna i govori ih kad nisi tu.
- Karla, ne preteruj sada.
- Ne veruješ mi?
- Ne, moja majka nije sposobna za ovo.
- Ne želiš da spavaš?
- Ne, idem u dnevnu sobu da gledam TV, nervozen sam.
______
- Lorenco, još uvek imaš taj mobilni telefon?
- Hajde bako, završavam igru. Tata, kada mama dolazi?
- Mama će zakasniti danas.
- Hteo sam da budem sa njom neko vreme,
- U pravu si, drago, majka treba da ostane kod kuće sa detetom, kao što sam ja sa tvojim ocem i njegovom braćom.
- Ali mama radi.
- Ali možda i nije, jer tvoj tata već donosi kući dobru platu.
- Da, ali mama voli to što radi i pomaže mnogima
- Ali mama bi možda voljela da ostane kod kuće sa sinom i pomaže porodici
- Bako, i mama to radi, zašto je ne voliš?
- Lorenco, o čemu pričaš? Zašto baka ne bi voljela mamu?
- Zato što je uvek kritikuje, kao sada, govori joj da je debela, da se ne oblači dobro, da ne zna da održava kuću čistom. Mama se nikad ne javlja, ali kasnije vidim da je tužna
- Mama, je li istina?
- Nema o čemu da se priča
- Bako, naučila si me da ne lažem. Zašto to sada radiš?
- Lorenco, sačekaj malo, molim te, moram da pričam sa bakom, idi majko.
____
- Mama, hoćeš li mi nešto reći?
- Tvoj sin preteruje. Mora da sam rekla da-ne na dvije ili tri male stvari
- Sta tačno?
- Pa i ti imaš oči, ova kuća treba da bude čista i uredna, a Karla da bude ženstvenija i da više pažnje posveti sinu, zašto se ne bi zadovoljila time što je majka, kao ja?!
- Mama, dala si svu svoju snagu meni, braćo i tata. Bila si i ostala divna majka, a osim o nama brinula si i o kući, jer je tata stalno radio. Ali sada su se vremena promijenila. Održavanje čistoće i urednosti kuće i školovanje našeg sina nije samo Karlina, već i moja odgovornost. Otuda tvoje oštre osude o mojoj ženi. To je i o meni. Tvoje ponašanje je neprikladno i nametljivo. Ovo me je navelo da shvatim da Karlu moraš poštovati onoliko koliko ona poštuje tebe, i da nam daš slobodu da živimo svoj porodični život kako nam odgovara.
- Ne znam šta da kažem
- Ne moraš ništa da kažeš. Samo se izvini
- Uradiću to večeras za večerom.
- Ne vjerujem
- Zašto?
- Jer, mama, ti danas večeraš kod kuće, želim da budem sam sa porodicom.
- Svakako razumem. … Ah, Karla, jesi li već ovde?
- Da, vratila sam se ranije.
- Htela sam da se izvinim i ostaviću vas na miru, doviđenja
- Zbogom.
Comments