Maštam o tome da posetim jedno mesto u zapadnoj Srbiji i konačno je došlo vreme da sebi ispunim tu želju. Vodim vas na kanjon na reci Tribući u okolini Ljubovije. Još veća čar je u tome što me na kanjoning vodi čovek koji je proputovao ceo svet, doživeo bezbroj avantura, jedan od svetski poznatih fotografa, Predrag Vučković. On me čeka u selu Gornje Košlje, kod čika Milana.
I evo me u selu Gornje Košlje, ovde kod čika Milana me čeka pecanje.
Ja sam na Instagramu našao Extreme Kanjoning stranicu, otkud Peđa Vučković vodi live stream kanjoningu. Zašto ekstremni kanjoning?
To je možda i najlakše pitanje koje možeš da postaviš, pošto je moj ceo život nekako bio extreme – pa extreme ovo, extreme ono. I došli smo do Extreme Kanjoning-a.
Hajde da objasnimo onima koji ne znaju šta je kanjoning.
Mi se spuštamo kroz kanjone, znači rečne tokove koji imaju svoje prepreke u obliku vodopada, kamenja, drveća i tako dalje. To je miks nekoliko različitih sportova, kao što su alpinizam, plivanje, ronjenje, a je skup veština koje su potrebne da se neko tako nešto prođe.
Mi idemo u kanjon reke Tribuće? Šta nas očekuje?
Očekuju nas prelepi vodopadi, ambijent koji nije za široke narodne mase, ambijent koji, da kažemo, mi volimo da kažemo, za privilegovanih. Ljudi ne mogu da dođu tu sa punim autobusima i nije za velike grupe ljudi.
Koliko je zahtevno to? Svakako je zahtevnije od nekih uobičajenih fizičkih aktivnosti, ali mi ćemo sa vama uraditi jednu obuku. Pripremićemo vas isto kao što radimo i sa svim našim klijentima i u suštini svako to može da prođe.
Da bih bio siguran, možeš li mi reći koliko si puta do sada bio u kanjonu?
Pa, blizu 50 puta, recimo da je to dosta. Ti si u sigurnijim rukama.
Fotografisao si oko 200 mesta širom Srbije
Da, zbog mog projekta koji sam radio, koji se zove „Srbija iz drugačije perspektive“. Biće to jedna fotomonografija koja će zaista predstaviti Srbiju iz potpuno drugačije perspektive.
Kada očekujemo monografiju da izađe?
Sad odmah, primeraka koje sam uzeo iz štamparije, i biće mi zadovoljstvo da poklonim "200 lokacija širom Srbije". Od toga je 70% poznatih mesta, a 30% apsolutno mesta za koje vrlo malo ljudi zna. Kao što naslov kaže, predstaviće Srbiju iz jedne potpuno drugačije perspektive.
Peđa, pored mojih kamermana, koji su sa nama, ko su momci sa desne strane?
Milan, momak koga poznajem dugo, prošli smo sve i svašta, ronimo zajedno skoro 20 godina, a počeli smo kanjone desetak godina unazad zajedno. Tako da imamo apsolutno poverenje. Bane, jedan od mlađih članova, ali najpouzdaniji čovek koji je bio u GSS-u, na poprilično zasluženom mestu. Apsolutno mu verujem u svaki minut i svaki korak proveden sa njim.
Šta je treba da ima?
Da se ne plaši uskog prostora. Mora da zna da pliva i ne sme da se plaši visine. To su neke osnovne stvari koje su potrebne za prvi korak prema kanjonu. Kada dođe tamo da se spusti, sigurno se malo i uplaši, ali ovo je definitivno ekstremna aktivnost, adrenalinski sport. Budi siguran da i oni najhrabriji i najspremniji uvek osete to nešto, ali valjda je to i neki cilj. A dobro je da svi imamo neku vrstu straha, jer strah nas ograničava da ne pređemo granicu koju ne bismo trebali da pređemo.
OK, bezbednost na prvom mestu. Kao što sada stojiš na ravnu, tako će i sve u kanjonu biti postavljeno da se ti opremaš na bezbednom prostoru. Dole nebezbedno, ovde bezbedno. Ovde se opremamo. Oprema se uzima tako što uzimaš piranu u jednu ruku. Uže uzimamo u drugu ruku. Pošto si desnoruk, trudi se da ti uže uvek bude sa desne strane, tako ćeš najlakše zapamtiti. Praviš mušicu od užeta, provlačiš kroz piranu do kraja i vraćaš nazad pola kruga. U tom trenutku si skoro spreman za spuštanje. Zatim želimo da zategneš ovaj višak. Verovatno ćeš u većini slučajeva od nas čuti da ti kažemo: „Nahrani piranu“. Uhvatićeš donji kraj užeta, podići gore i pustiti dole. Ovde se lomi, ovde se lomi. Ti ga držiš u svojoj ruci. Jedna ruka drži uže i nalazi se iza kuka, na dupetu. Ja ovde stojim. Kada kažem „stojim“, nije mi potrebna nikakva snaga. Držaću ga sa dva prsta samo i ja i dalje stojim. Druga ruka ti ide ili ispod svega na uže ispod pirane, ili na uže iznad. Ono što je bitno je da tvoja desna ruka nikad ne puštaš. Ulažeš levo, možeš. Desno ne možeš. Ja se krećem u brzinu. U trenutku kada budemo prešli iz horizontalnog u vertikalno, zapravo staviću ukoliko noge ostanu ispod tebe, skliznućeš se, udarićeš. Ukoliko ostanu iznad tebe, tebe prevrnuće. Znači, zato tu negde, kad vidiš stopala, to je tvoj idealan stav. Ja ću ti sad ovde pokazati u narednih par metara, pa ću se vratiti da prođemo još jednom zajedno. Može?
Comments