Vožnja autobusom do Starog grada

U jednom sunčanom jutru u primorskom gradu Crne Gore, Marko je odlučio da se provoza autobusom do Starog Grada. Uvek je voleo te vožnje jer je mogao da uživa u prelepom pogledu na obalu i more.

Ulazi Marko u autobus, pozdravlja vozača i nalazi slobodno mesto pored prozora. Autobus je bio pun lokalaca i turista, svi su pričali i smejali se. Ispred Marka sedeo je stariji čovek koji je nosio veliki šešir. Šešir je bio toliko veliki da je Marko jedva mogao da vidi put ispred sebe.

Nakon nekoliko minuta vožnje, stariji čovek se okrene ka Marku i reče: "Mladiću, da li znaš da ovaj autobus ide do plaže ili do Starog Grada?" Marko, zbunjen, odgovori: "Pa, mislim da ide do Starog Grada, ali nisam siguran za plažu." Čovek se nasmeje i reče: "Odlično, idem gde i ti!"

Kako je vožnja odmicala, autobus je naišao na grupu koza koje su prelazile put. Vozač je zaustavio autobus, a svi putnici su počeli da se smeju i slikaju koze. Marko je komentarisao: "Izgleda da imamo posebnu pratnju danas!" Na to stariji čovek sa šeširom odgovori: "Samo u Crnoj Gori možeš da naiđeš na ovakve situacije!"

Kada su konačno stigli do Starog Grada, Marko i stariji čovek su izašli zajedno. Marko se zahvalio vozaču i okrenuo se ka svom novom prijatelju: "Nadam se da ste uživali u vožnji koliko i ja." Čovek se nasmejao i odgovorio: "Naravno! I, hvala ti što si me podsetio zašto volim ovaj grad."

I tako su Marko i njegov novi prijatelj nastavili šetnju kroz Stari Grad, razgledajući znamenitosti i smejući se neobičnim situacijama koje su doživeli u autobusu.

1. "Zdravo! Treba da stignem do Starog Grada. Možete li me odvesti tamo, molim vas?"

2. "Koji je najbolji put da izbegnemo gužvu u ovo doba dana?"

3. "Možete li preporučiti neka zanimljiva mesta koja možemo videti usput?"

4. "Koliko mislite da će trajati put do tamo?"

5. "Da li je moguće proći pored marine? Voleo bih da je vidim."

6. "Čuo sam da postoji sjajan pogled sa brda. Možemo li ići tim putem?"

7. "Hvala na vožnji! Koliko sam dužan?"