Чардак ни на небу ни на земљи
Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кавезу хранио и чувао као очи у глави. Кад девојка одрасте, једне вечери замоли оца да јој дозволи да изађе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој дозволи. Али тек што изађе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа девојку између браће и однесе је у облаке.
Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и рекну да би они радо своју сестру потражили. Отац им дозволи да је траже, и даде им сваком по коња и све остало што им треба за пут, и тако они оду.
После дугог путовања наиђу на један чардак, који нити је на небу, нити на земљи. Дошавши онде, помисле да није у оном чардаку њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њега попели, и после дугог размишљања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да искроји опуту, па причврстивши један крај за стрелу, да је пусте из лука у чардак, како би се уз њу могли пењати.
Млађа два брата рекну најстаријем да он свога коња закоље, али он не хтеде, па ни средњи не хтеде. Онда најмлађи закоље свога коња, од коже његове искроји опуту, један крај привеже за стрелу, па је пусти из лука у чардак.
Кад дође ред да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не хтедоше се пењати, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру где седи, а змај јој метнуо главу на крило па спава, а она га маше.
Она, кад види брата свога, уплаши се и почне га тихо молити да бежи док се змај није пробудио, али он не хтеде, већ узме буздован, замахне њиме и удари змаја у главу. А змај, из сна, маши се руком за место где га је ударио, па рече девојци: „Баш овде ме нешто уједе.“
Кад он то рече, царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече: „Опет ме нешто овде уједе.“ Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари тамо.
И како га удари, змај остане на месту мртав, а царева га кћи склони с крила, па притрчи брату своме, те се с њим пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.
Најпре га уведе у једну собу у којој је био вранац привезан за јасле са целим такумом од чистог сребра. Потом га одведе у другу собу, у којој је за јаслама стајао бели коњ с такумом од сувог злата.
Најзад га одведе у трећу собу где је за јаслама био куласт коњ с такумом окићеним драгим камењем. Кад прођу те собе, сестра га одведе у собу у којој је једна девојка седела за златним ђерђефом и везла златном жицом. Из те собе одведе га у другу, где је друга девојка златне жице предела. А најпосле га уведе у једну собу у којој је трећа девојка низала бисере, а пред њом на златној тепсији кокош са пилићима кљуцала бисере.
Све ово обишавши и видевши, врате се назад у собу где је змај мртав лежао, па га извуку напоље и баце на земљу. Браћа, кад га угледају, замало их грозница не ухвати.
Потом најмлађи брат спусти најпре сестру браћи, па онда све три девојке, сваку с њеним радом, једну за другом. Спуштајући девојке браћи, свакој је наменио чија ће бити. Кад спусти трећу, ону с кокошком и пилићима, њу себи намени.
Његова браћа, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једног чобанчета, преобуку га и поведу место брата свог оцу, а сестри и девојкама строго запрете да никоме не казују шта су урадили.
После неког времена најмлађи брат дозна да се браћа и чобанче жене девојкама. Тог дана, кад се најстарији брат венчавао, он узјаше врана, дође међу сватове и удари брата буздованом. Исто уради и средњем брату. На крају, кад чобанче хтеде да се венча, дође и открије истину. Отац оћера зле синове, а најмлађег ожени девојком коју је изабрао и остави га да влада собом.
Сербские народные сказки, 1853 год.
____
Учитељ: Шта је основна тема бајке "Чардак ни на небу ни на земљи"?
Ученик: Основна тема је потрага за сестром и њено спасавање од змаја.
Учитељ: Ко је написао и обрадио ову бајку?
Ученик: Бајку је прикупио и обрадио Вук Стефановић Караџић.
Учитељ: Како се браћа договарају да се попну на чардак?
Ученик: Договорили су се да један од њих закоље свог коња и од коже направи опуту за пењање.
Учитељ: Који брат је жртвовао свог коња?
Ученик: Најмлађи брат је жртвовао свог коња.
Учитељ: Како је најмлађи брат победио змаја?
Ученик: Ударио је змаја буздованом у живот, на месту које му је показала сестра.
Учитељ: Шта је најмлађи брат пронашао у собама чардака?
Ученик: Пронашао је три коња са скупоценим такумом и три девојке са различитим задацима.
Учитељ: Како су старија браћа издала најмлађег брата?
Ученик: Пресекли су опуту да не би могао сићи са чардака и довели чобанче оцу уместо њега.
Учитељ: Како се најмлађи брат осветио?
Ученик: На дан венчања браће и чобанчића, дошао је, открио истину и казнио издајнике.
Учитељ: Шта се десило са старијом браћом на крају бајке?
Ученик: Цар их је оћерао, а најмлађег брата поставио за наследника.
Учитељ: Која је главна поука ове бајке?
Ученик: Правда увек побеђује, а злоба и завист бивају кажњене.
_____
Анализа лектире / Народна прича
Анализа дела
Књижевни елементи
Препричано дело, цитати
Анализа ликова
Белешке о писцу
Народна бајка Чардак ни на небу ни на земљи, обрађена лектирa књижевника Вука Стефановића Караџића. Лектирa садржи детаљан препричани садржај, анализу дела, књижевне елементе и анализу ликова, све потребно за квалитетну обраду и активно учешће на настави.Прочитајте комплетно дело Чардак ни на небу ни на земљи.
Анализа дела
Народна бајка Чардак ни на небу ни на земљи део је збирке Српске народне приповијетке, које је прикупио и објавио Вук Стефановић Караџић 1853. године у Бечу. У збирци су објављене и популарне народне бајке попут: Аждаја и царев син, Биберче, Ћела, Девојка цара надмудрила, Ђаво и његов шегрт, Ђевојка бржа од коња, Еро с онога света, Немушти језик, Три јегуље, Три прстена, Усуд, Златна јабука и девет пауница, Златоруни ован.
Народне приповетке представљају важан део усмене књижевности, која чува друштвено искуство, животну филозофију, религијска и магијска веровања, као и открића из медицине и науке.
Чардак ни на небу ни на земљи је краћа бајка фантастичног садржаја. Бајке су један од најзначајнијих облика српске народне прозе. Вук Стефановић Караџић описао их је као „приче о разним чудесима, ономе што не може бити“.
Српске народне бајке приказују немогућа и нереална дешавања, често уз учешће надреалних бића попут: вила, змајева, чаробњака, патуљака, дивова. Чаробни извори, животиње које говоре, и друге фантастичне појаве доприносе чаролији бајки.
Бајке немају одређено време ни место радње. Фантастичне трансформације и обрти су чести, попут обичног чобанина који постаје краљ.
Чардак ни на небу ни на земљи је прича о правди, пожртвованости, наивности и издаји. Три царева сина крећу у потрагу за сестром коју је змај отео. На путу налазе чардак, али само најмлађи брат показује храброст и жртвује се.
Књижевни елементи
Књижевни род: епика
Књижевна врста: народна бајка
Време радње: непознато
Место радње: непознато
Тема: потрага за сестром и њено спасавање из заробљеништва
Идеја: правда на крају увек побеђује
Анализа ликова
Најмлађи брат: пожртвован и наиван, жртвује себе да спаси сестру. На крају добија заслужену награду.
Сестра: симбол невиности, омиљена код оца, помаже брату у борби против змаја.
Старија браћа: себични, завидни, одбијају да помогну, али су на крају кажњени.
Цар: праведан, кажњава старије синове и награђује најмлађег.
Змај: представља зло које треба победити.
Белешке о писцу
Вук Стефановић Караџић (1787–1864) био је реформатор српског језика и највећи сакупљач народног блага. Рођен је у Тршићу. Његов рад на језичкој реформи уз помоћ Јернеја Копитара и браће Грим поставио је темеље за савремени српски језик.
Познате збирке: Српске народне песме, Српски рјечник.
Comments