„Šinjel“ – N. V. Gogolj (1. čas)

1. Podaci o času

• Predmet: Književnost (ili Crnogorski jezik i književnost, zavisno od plana i programa)

  
  

• Nastavna jedinica: „Šinjel“ – N. V. Gogolj (prvi čas obrade)

• Vrijeme trajanja časa: 45 minuta

2. Ciljevi časa

1. Obrazovni ciljevi

   • Upoznati učenike sa biografijom i književnim kontekstom N. V. Gogolja.

   • Uvesti učenike u osnovne motive i ideje priče „Šinjel“.

   • Razvijati sposobnost čitanja s razumijevanjem i analize pripovijetke.

2. Vaspitni ciljevi

   • Podsticati učenike na razmišljanje o društvenim i etičkim temama u književnosti.

   • Razvijati empatiju i razumijevanje za položaj pojedinca u društvu.

3. Funkcionalni ciljevi

   • Razvijati kritičko mišljenje kroz interpretaciju teksta i diskusiju.

   • Unaprijediti jezičku kulturu i sposobnost jasnog izražavanja.

3. Metode i oblici rada

• Metode: razgovor, interpretativno čitanje, diskusija, problemska metoda, izlaganje nastavnika.

• Oblici rada: frontalni rad, grupni rad (ili parovi), individualni rad.

4. Tok časa

A. Uvodni dio (5–7 minuta)

1. Organizacioni moment

   • Nastavnik pozdravlja učenike i zapisuje naslov na tabli: „Šinjel“ – N. V. Gogolj.

   • Kratka provjera prisustva i pripreme za čas (da li su učenici pročitali najavu i/ili rezime teksta ako je bio dat ranije).

2. Motivacija

   • Nastavnik postavlja uvodno pitanje učenicima: „Da li znate nešto o ruskim realizmu i temama koje su zaokupljale ruske pisce 19. vijeka?“

   • Cilj je da učenici razmisle o ključnim društvenim i istorijskim aspektima tog perioda (siromaštvo, razlike u socijalnim slojevima, položaj malog čovjeka itd.).

   • Učenici iznose kratka zapažanja i asocijacije. Nastavnik upućuje na to da je Gogolj jedan od rodonačelnika ruskog realizma i da ćemo danas govoriti o njegovoj pripovijetci „Šinjel“.

3. Najava aktivnosti

   • Nastavnik objašnjava da će u okviru ovog i narednih časova biti obrađena pripovijetka „Šinjel“, s posebnim osvrtom na:

     • Lik glavnog junaka, njegov psihološki i društveni položaj.

     • Društvenu kritiku i odnos prema “malom čovjeku”.

     • Jezičke i stilske osobine Gogoljevog pripovijedanja.

B. Centralni dio (25–30 minuta)

1. Kratka biografija N. V. Gogolja (5 minuta)

   • Nastavnik izlaže osnovne podatke iz Gogoljevog života i rada:

     • Rođen 1809. u Ukrajini (tadašnjem dijelu Ruskog Carstva).

     • Pisac satiričnog i realističnog stila, značajan za razvoj ruske književnosti.

     • Najpoznatija djela: „Revizor“, „Mrtve duše“, „Šinjel“, „Taras Buljba“ itd.

     • Ističe njegov odnos prema kritici društva i ukazivanju na nepravdu, siromaštvo i birokratiju.

2. Uvod u sadržaj pripovijetke „Šinjel“ (7–10 minuta)

   • Nastavnik objašnjava:

     • Vrijeme i mjesto radnje: carska Rusija (Sankt Peterburg), 19. vijek.

     • Glavni lik: Akakije Akakijevič Bašmačkin, mali činovnik, simbol “običnog” čovjeka bez zaštite društvenog sistema.

     • Kriza i zaplet: potreba za novim šinjelom (kaputom), što postaje centralni događaj u životu junaka.

   • Učenici dobijaju dopunska pitanja:

     • „Zašto je šinjel važan Akakiju i šta on simbolizuje?“

     • „Kako društvo reaguje na njegovu potrebu i njegovu ličnost?“

3. Čitanje odabranih odlomaka (5–7 minuta)

   • Nastavnik ili učenici čitaju najznačajnije odlomke (ako učenici nijesu imali priliku da pročitaju cijelu pripovijetku ranije).

   • Fokus na dijelove teksta koji opisuju karakter i svakodnevicu glavnog lika, kao i na trenutak kupovine ili gubitka šinjela.

4. Diskusija (8–10 minuta)

   • Frontalna ili grupna diskusija na osnovu pročitanih odlomaka:

     • „Kako bismo opisali Akakija kao ličnost? Koje su mu glavne osobine?“

     • „Na koji način Gogolj koristi humor, a na koji način satiru?“

     • „Koji društveni problemi su prikazani u priči i da li su prisutni i danas?“

C. Završni dio (5–7 minuta)

1. Sinteza i zaključivanje

   • Nastavnik sumira glavne tačke današnjeg časa:

     • Gogoljeva biografija i kontekst nastanka „Šinjela“.

     • Važnost lika „malog čovjeka“ u ruskoj književnosti 19. vijeka.

     • Kritika društva i birokratije kroz lik i sudbinu Akakija Akakijeviča.

   • Učenici iznose kratke komentare i utiske o pročitanim odlomcima i temama koje su im bile posebno zanimljive.

2. Najava za naredni čas

   • Nastavnik najavljuje dublju analizu psihologije lika i nastavak razgovora o stilsko-jezičkim osobinama Gogoljevog pripovijedanja.

   • Učenici se pozivaju da do sljedećeg časa pročitaju cijelo djelo ili dodatne odlomke, ako već nijesu.

3. Domaći zadatak

   • Zadatak 1: Napisati kratak prikaz (do jedne strane) o tome kako Akakije doživljava svoj posao i na koji način njegov radni ambijent utiče na njegov karakter.

   • Zadatak 2 (opcionalno): Naći primjer u svakodnevnom životu ili u drugim djelima (književnim, filmskim) gdje se pojavljuje sličan „mali čovjek“ i uporediti ga sa Gogoljevim junakom.

5. Nastavna sredstva i literatura

• Tekst pripovijetke „Šinjel“ (udžbeničko izdanje ili kopije odlomaka).

• Biografske i književno-kritičke bilješke o N. V. Gogolju (u udžbeniku ili drugim izvorima).

• Tabla, krede / flomasteri, eventualno prezentacija (PowerPoint) ukoliko je dostupno.

6. Evaluacija časa

• Kratka provjera razumijevanja: Nastavnik postavlja nekoliko brzih pitanja o biografiji Gogolja i sadržaju pripovijetke.

• Praćenje aktivnosti učenika: Učešće u diskusiji, interesovanje za temu, kvalitet postavljenih pitanja i komentara.

Napomena za nastavnike:U zavisnosti od interesovanja učenika i vremena na raspolaganju, može se organizovati i kraći kviz ili aktivnost kreativnog pisanja, gdje učenici zamišljaju dijalog glavnog lika sa okolinom prije i poslije dobijanja novog šinjela.

______

Učitelj:„Dobar dan, dragi učenici i dobrodošli na čas književnosti. Danas ćemo započeti rad na pripovijetci „Šinjel“ ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Najprije ću vam ukratko reći šta ćemo sve raditi na ovom i narednim časovima. Razgovaraćemo o Gogoljevoj biografiji, o vremenu i okolnostima u kojima je pisao, a potom ćemo analizirati glavnog junaka Akakija Akakijeviča i društvene probleme koje je Gogolj naglasio. Cilj je da na kraju bolje razumijemo kako su se pisci ruskog realizma odnosili prema takozvanom ‘malom čovjeku’ i kakvu kritiku društva su pružali.

Prije nego što krenemo, želim da vas pitam: da li je neko od vas upoznat sa osnovnim karakteristikama ruskog realizma? Ko želi da podijeli svoje mišljenje?“

Učenik (Marko):„Profesore, znam da se ruski realizam dosta bavio životom običnih ljudi, koji su često bili u nekom podređenom položaju u društvu i da su pisci poput Gogolja, Dostojevskog i Tolstoja nastojali da prikažu stvarne probleme, siromaštvo i nepravdu.“

Učitelj:„Bravo, Marko! Upravo to. Ruski realizam bavi se najčešće životom ‘malog čovjeka’, njegovim teškoćama i položajem u društvu. Gogolj je, između ostalih, smatra se jednim od rodonačelnika ovog pravca, pored Puškina i Lermontova. Dakle, danas ćemo, osim uvodnog pregleda Gogoljevog života i djela, započeti razgovor o pripovijetci ‘Šinjel’.

Prvo, želio bih da vas ukratko upoznam sa osnovnim činjenicama iz Gogoljevog života. On je rođen 1809. godine u Ukrajini, koja je tada bila dio Ruskog Carstva. Smatra se piscem satiričnog i realističnog stila i njegovi radovi, poput ‘Revizora’ i ‘Mrtvih duša’, često kritikuju društvo, birokratiju i nepravdu.

Gogolj je napisao i ‘Šinjel’, jednu od najpoznatijih pripovijedaka u ruskoj književnosti 19. vijeka. U tom djelu radnja se odvija u Sankt Peterburgu, gradu u kome su se jasno vidjele socijalne razlike i birokratski sistem. Glavni junak je mali činovnik Akakije Akakijevič Bašmačkin. Hajde da se prisjetimo kako se često opisuje taj ‘mali čovjek’ u književnosti. Da li neko ima ideju o čemu tu može da bude riječ?“

Učenica (Ana):„Pa, mislim da je ‘mali čovjek’ onaj ko nema neku posebnu moć, kome se često rugaju i koga društvo ignoriše. Obično je to lik koji nije mnogo bitan ni nadređenima ni kolegama.“

Učitelj:„Odlično, Ana. Upravo tako. Gogolj tim likom želi da skrene pažnju na nepravde u društvu, na birokratiju koja nemilosrdno guši čovjeka. U ovoj pripovijetci, sam šinjel – ili kaput – simbolizuje sve ono što je Akakiju najvažnije, što mu daje osjećaj sigurnosti, čak i identitet.

Da bismo se pripremili, želim da čujemo nekoliko odabranih odlomaka, posebno one koji slikovito predstavljaju Akakija Akakijeviča i trenutak kada razmišlja o novom šinjelu ili kada mu se šinjel izgubi. Ako ste pročitali pripovijetku, možda možemo zajedno da pročitamo dijelove koje sam izdvojio.

(Učitelj čita ili zamoli jednog učenika da pročita kratki odlomak iz ‘Šinjela’.)

Sada, nakon što smo čuli ovaj dio, da li neko može da opiše kako Akakije doživljava svoj posao i kakav je njegov svakodnevni život?“

Učenik (Petar):„Čini mi se da je on veoma predan poslu, ali ga niko ne poštuje. Za njega je prepisivanje dokumenata prava radost, a ostali mu se rugaju zato što nije ambiciozan i što živi tako skromno.“

Učitelj:„Tačno. Njegov život je sveden, ali on je zadovoljan onim što ima, sve dok ne dođe momenat kada mu stari šinjel postane neupotrebljiv. U tom trenutku, potreba za novim šinjelom postaje centralni događaj u njegovom životu. Zašto mislite da je toliko značajan taj šinjel?“

Učenica (Ivana):„Pretpostavljam da se tu radi o simbolu. Taj novi šinjel mu daje osjećaj sopstvene vrijednosti, društvenog ugleda. Bez njega, on je još manje primjetan ljudima oko sebe.“

Učitelj:„Ivana, svaka čast! Šinjel ovdje zaista postaje više od običnog odjevnog predmeta; on simboliše sigurnost, poštovanje i samopoštovanje. Gogolj ovim naizgled malim događajem pokazuje veliku tragediju ‘malog čovjeka’.

Razmislite o ovome: Koliko se društvo promijenilo od 19. vijeka do danas? Možemo li i danas uočiti sličnu neosjetljivost prema pojedincima koji nisu na visokim društvenim položajima?“

Učenik (Marko):„Mislim da je i danas slična situacija. Ima ljudi čiji se problemi ignorišu ili su predmet podsmeha, a birokratija može da bude jednako nemilosrdna.“

Učitelj:„U pravu si. Upravo zbog toga Gogoljeva priča ne gubi na aktuelnosti. On kritikuje ne samo pojedinačne ljude već i cijeli sistem, koji ne haje za one na dnu.

Evo, lagano privodimo čas kraju. Da bismo zaokružili današnju temu, ponovićemo glavne tačke: Gogolj, rođen 1809, jedan od važnih pisaca ruskog realizma, kritikuje društvo kroz lik Akakija Akakijeviča, koji živi za svoj posao i svoj šinjel. Taj šinjel postaje simbol ličnog dostojanstva.

Za naredni čas vas molim da pročitate cijelo djelo ili barem dodatne odlomke, ukoliko to još niste uradili. Tako ćemo moći podrobnije da se bavimo analizom lika i stilsko-jezičkim odlikama Gogoljevog pisanja.

A sada domaći zadatak:

• Zadatak 1: Kratko zapišite, najviše na jednu stranu, kako Akakije doživljava svoj posao i kako radni ambijent utiče na njegov karakter.

• Zadatak 2 (opcionalno): Potražite u književnosti ili filmu primjer nekog sličnog ‘malog čovjeka’ i uporedite ga sa Akakijem.

Hvala vam svima na pažnji i aktivnom učešću u diskusiji. Sljedeći put nastavljamo detaljnije sa analizom teksta i osvrtom na društvenu poruku koju Gogolj šalje. Vidimo se!“

____

Дијалог ученика и наставника на тему „Шињел“ Н. В. Гогоља

Наставник:„Добар дан, ученици. Данас ћемо наставити разговор о приповеци Н. В. Гогоља „Шињел“. Подсетимо се: ко је главни јунак и које су његове главне особине?“

Ученик 1 (Марија):„Главни јунак је Акакије Акакијевич Башмачкин. Он је мали чиновник који целог живота преписује документе. Веома је скроман, тих и живи неприметним животом.“

Наставник:„Сасвим тачно, Марија. А зашто Гогољ назива њега „малим човеком“? Како ви разумете тај термин?“

Ученик 2 (Иван):„Мислим да је то зато што заузима најнижи положај у друштву. Нико га не примећује, чак му се колеге изругују. За друштво он је небитан, али за самог себе његов живот је био важан све док се није десила трагедија.“

Наставник:„Добро запажање, Иване. А како мислите, зашто је Гогољ изабрао тако необичан предмет, као што је шињел, да око њега изгради читаву радњу?“

Ученик 3 (Ана):„Мислим да шињел симболизује нешто више од обичног дела гардеробе. За Акакија је то био сан, циљ, нешто што му је дало смисао живота. То је био симбол његовог достојанства и самопоштовања, које раније није осећао.“

Наставник:„Веома добро примећено, Ана! Ајде сада да размислимо шта се дешава након што Акакије добије нови шињел. Како се његов однос према свету променио?“

Ученик 4 (Милош):„Када је добио шињел, почео је да се осећа сигурније. Људи су одједном почели да га примећују, а он је осетио радост. Али то је било врло кратко.“

Наставник:„Да, Милоше. А шта се дешава након тога? Зашто губитак шињела постаје трагедија за Акакија?“

Ученик 5 (Јелена):„Зато што је заједно са шињелом изгубио и то мало среће што је имао. То је била његова понос, а без ње је поново постао нико у очима друштва.“

Наставник:„Јелена, у праву си. Губитак шињела није само губитак материјалне ствари, већ и рушење његовог сна, његовог малог света. Како мислите, коју главну поруку је Гогољ желео да нам пренесе овом причом?“

Ученик 6 (Стефан):„Можда је хтео да покаже како је друштво често сурово према таквим људима као што је Акакије. Нико не обраћа пажњу на њих, или их примећују само да би им се подсмевали. А можда је хтео и да каже да су и најмањи снови веома важни за човека.“

Наставник:„Одлично размишљање, Стефане! Гогољ заиста критикује друштво и његову равнодушност према „малим људима“. А шта мислите, зашто ова приповетка остаје актуелна и данас?“

Ученик 7 (Наташа):„Мислим да зато што и данас има људи који живе неприметним животом, а њихови проблеми се не схватају озбиљно. И данас је друштво понекад равнодушно и неправедно.“

Наставник:„Наташа, апсолутно си у праву. Управо због тога „Шињел“ Гогоља није само историјско дело, већ дубока социјална критика која остаје актуелна у свим временима.

Сада желим да размислите о овоме: шта би било са Акакијем да није изгубио шињел? Како би то променило његов живот? Размислите о томе, и разговараћемо о томе на следећем часу. За сада вам хвала на вашим одговорима и размишљањима!“