00:11 - 01:09 - U drugoj godini života imamo dva preventivna pregleda. U 13. mesecu života imamo preventivni pregled da se prati psihomotorni razvoj deteta. Imamo i ono što je vrlo važno, revakcinu, koju vršimo po poslednjoj dozi vakcine iz prve godine života, odnosno petovalentnom i pneumokoknom vakcinom. To su dva preventivna pregleda, tokom kojih pratimo razvoj i, eventualno, pravimo potrebne korekcije.
Ne postoji tačan datum ili mesec kada bi beba trebalo da prohoda. Ono što je važno je pitati roditelje kada su oni prohodali, a važno je i kada je beba samostalno sela, da li je puzala, pa bilo to u osmom, devetom ili osamnaestom mesecu života, to ne predstavlja pravilo kojim bi se trebalo voditi.
01:09 - 02:04 - Ne treba se porediti, naročito kada su u pitanju deca iz našeg okruženja, niti treba upoređivati mlađe dete sa starijim detetom u porodici. Dete ima svoju dinamiku razvoja i samo određuje kada je najbolji trenutak da stane na noge.
Kada bi mene pitali kao pedijatra, idealno vreme za polazak u kolektiv jeste treća godina života, ali ne zbog socijalizacije o kojoj se često govori, već zato što imunološki sistem tada dostiže potpunu zrelost. Naravno, ovde govorimo o detetu koje nema starije dete u porodici koje bi moglo doneti mikroorganizme iz škole, vrtića i slično.
02:05 - 02:58 - Danas živimo u vremenu kada dete vrlo rano kreće u kolektiv, ali moramo biti spremni na to da će imati veći broj respiratornih infekcija godišnje u odnosu na dete koje ne ide u vrtić. Moramo se pomiriti sa činjenicom da će možda češće biti bolesno, a roditelji odsutni s posla.
Kada govorimo o razvoju, razmatramo više aspekata, kao što su psihički i motorički razvoj. U prvoj godini života izuzetno je važno razgovarati s detetom, čitati mu i ostvarivati pravu verbalnu komunikaciju, jer to značajno utiče na psihički razvoj deteta.
02:59 - 03:56 - Što se tiče motorike, prvo se radi o posedu deteta u šestom mesecu života, zatim njegovom uspravljanju, puzanju, hodanju itd. Kada dete počne stabilno da hoda i igra se, to predstavlja ključan momenat u njegovom razvoju.
Psihički i motorički razvoj su paralelni procesi i za dobar kognitivni razvoj deteta vrlo je važan motorički napredak. Pravilno formiranje sinapsi u centralnom nervnom sistemu uslovljeno je dinamikom motorike deteta. Najčešća briga roditelja je šta će se dogoditi kada dete padne, ali to je prirodni deo procesa učenja hodanja.
03:57 - 04:28 - Kada dete hoda po ravnoj površini i padne, priroda je predvidela da će povrede biti minimalne. Ono što roditelje najčešće brine jeste kada dete padne i udari nosić, ali moram istaći da nosna kost kasnije osificira. Priroda se postarala da dete može pasti nekoliko puta dok ne stabilizuje hod, a da pri tom ne dođe do ozbiljnijih povreda, poput preloma nosa.
04:29 - 05:25 - Važno je obratiti pažnju da dete ne padne sa velike visine, jer takvi padovi mogu izazvati ozbiljne povrede. Ono što mi trebamo obratiti pažnju u razvoju tog naše teteta to je kada vodimo računak, kada čuvamo to dete da to dete ne padne sa neke velike visine, da znači ne ostvari neku vrstu pada koja bi zaista mogla naneti neku mehaničku pobredu u smislu drastične I kreloma. To zavisi znači od nas, a ne zavisi od pada deteta.
Znači, ja bih ovde rekao, vratio se, naravno, na najozloglašeniju možda vacinu, odnosno na najveći broj informacija koja se klasiraju u javnosti, kako na društvenim režama, tako I u nekim čak stručnim krugovima, otproma neutemeljenim. Znači, taj čuveni rad koji abdominalnih hirurg objavio u Lancetu, prvo, čovek koji absolutno se ne bavio pediatriom, epidemiologijom, infekcijnim bolestima, I bilo čim što je nekakve veze sa imonizacijom, se osmerio da objavi jedan takav rad. Narodno, taj rad je gjestel tačno objavljen u jednom vodećim sredskom medicinskom časopisu.
05:25 - 06:17 - S druge strane, objavljeni su bezbroj demantija radova na tu temu, koji Nikakvu povezanost nisu našli sa samom vakcinovom. Sticanje uslova za vakcinisanje vakcinom protiv malih boginja, rubeole I mumpsa, odnosno zaušaka, znači je navrašena 12. Mesec života.
Kada se radi o kalendaru Republike Srbije, Ja bih ovde istakao da se ta vakcine u nekim evropskim zemljima daje mnogo ranije nego što se daje kod nas, što znači da je monološki sistem I ranije spreman da takvu vakcinu može da primi I ono što je još važnije istaci da bezbednost takve vakcine čini je ona dozvoljena da se upotrebljava u tom uzrasnom vremljanskom dobu, jeste besmetna. I suština svake vakcine koja se danas proizvodi, jeste da se radi na njenoj bezbednosti, ali s druge strane, na uštap toga, idemo po pitanju njene imunogenosti.
06:18 - 07:09 - Možda smo danas svedoci da imamo nešto više infektivnih bolesti, paš upravo tih protiv koji smo se vakcinisali, a danas su u drastičnom porostu. Zašto? Za to što praktični immunološki sistem više nije onoliko dovoljno dugo spreman nakon te primovacinacije za opravdu odgovori na to, pa tako da ne ostavlja trajni imunitet.
Demanti na temu MMR vacina su brojni, objavljeni, nikakvi dokazi ne postoje da on zaista izaziva autizam I ono što bih ja ovdje izdakao. U današnje vreme smo svedoci da ne me vacinom nije obuhvat MMR vacinom zaista mali, broj porasta dece sa autizmom je zaista poprarično zabeležen I ono što sam ja zapazio kod mojih pacjenata I evo, kad sam uopšte razgovaravali sa drugim kolegama, jeste da praktično, decak koje nam nisu primili MMR vakcinu, a imaju bolesti iz autističnog spektra.
07:09 - 07:47 - Što zapravo praktično ne korelira sa samim idejama o tome da je vakcina izazivač autizma. Što možda je neka nezvanična statistika koja se može pratiti, ali jeste I dovoljno zapaživa da bi smo mogli obratiti pažen na njegovu. I z druge strane, ono što trebamo voditi računa takođe, da informacije koje dolaze iz stručnih krugova moraju nekako praktično biti sinhrone, da ne mogu da postoje neki disonantni tonovi kada se radi o lekarima koji daju potpuno neprovjerene, neutemeljene I naučno nedokazane činjenice u javnost, a praktično imaju odgovornost za javno izgovore.
Dijalog između pedijatra i majke deteta o razvoju i vakcinaciji
Mama: Zdravo, doktore. Danas smo došli na redovni pregled, dete ima 13 meseci. Htela bih da pitam da li je normalno što još uvek ne hoda?
Pedijatar: Zdravo! Da, to je potpuno normalno. U ovom uzrastu deca mogu već hodati, a mogu i još ne početi. Važno je da dete pokazuje interes za kretanje – da puzi ili ustaje uz podršku.
Mama: On vrlo aktivno puzi, pokušava da ustane, ali još uvek ne pravi korake samostalno. Da li treba nešto da radimo da bismo ubrzali taj proces?
Pedijatar: Najvažnije je ne žuriti. Svako dete ima svoj ritam. Neka deca prohodaju sa 9 meseci, druga sa 18, i oba slučaja su potpuno normalna. Bitno je da je dete aktivno i da ne gubi interes za kretanje. Neka nastavi da puzi, to je veoma korisno za njegov motorički razvoj.
Mama: U redu, hvala. A šta je sa vakcinacijom? Trebalo je da uradimo revakcinaciju u ovom periodu, zar ne?
Pedijatar: Da, u 13. mesecu se radi revakcinacija petovalentnom i pneumokoknom vakcinom. To je važno za jačanje imunog sistema, posebno sada kada deca kreću u kolektiv, gde su infekcije češće.
Mama: Sprema se za vrtić, ali brinem da će često biti bolestan.
Pedijatar: To je normalna pojava. Kada dete prvi put krene u kolektiv, može češće oboljevati zbog novih virusa. Ali to ne znači da treba odlagati vrtić. Redovna vakcinacija pomaže da se smanji rizik od ozbiljnih bolesti. Vremenom će se imuni sistem deteta ojačati i ređe će se razboljevati.
Mama: Razumem. Imate li neki savet kako da ojačamo njegov imunitet?
Pedijatar: Najvažnije je zdrav način života: pravilna ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost. Takođe, provodite što više vremena na svežem vazduhu. Naravno, vakcinacija na vreme je najbolji način da se zaštiti od teških infekcija.
Mama: Puno vam hvala na savetima!
Comments