Hrišćanski krst se već dve hiljade godina prikazuje kao simbol ne samo na crkvenim zgradama, već se on prikazuje na zastavama mnogih država, na amblemima mnogih zajednica, plemena, rodova i porodica. Za to moraju postojati razlozi. Međutim, nije Hristos napravio krst za sebe. Znak krsta može se naći među najstarijim alfabetima na planeti, na primer, u balkanskoj kulturi Vinča (tako se zove po imenu sela u Srbiji, blizu Beograda, gde su prvi put pronađeni tragovi ove kulture). Kada se gledaju ti krstovi, oni navode na razmišljanje o balansu snaga, o jednakosti polova Zemlje, strana sveta, godišnjih doba, smene dana i noći, i mnogo čega još. U isto vreme, krst imobilizuje, i, stoga, ubija. I tu se vraćamo na crkvene izvore, u kojima je krst i smrt i vaskrsenje. Ne samo Hrista, već i svih nas – u manjoj ili većoj meri. Razmotriti ovo je važno i zanimljivo.
Kada neko želi da dobije odgovor na pitanje o značenju krsta i njegove veze sa Hristom, on čita Jevanđelje i pita samog Hrista. To se dešava u obliku čitanja Isusove molitve, prema učenju svetih otaca, zaranjajući u srce i odatle postavljajući pitanja. Kada čovek izvodi ovu radnju - fokusira energiju uma i spušta je iz glave u srce, na svoje iznenađenje, otkriva da je energija pažnje uma veoma jaka. Ona je toliko jaka da greje srce, - bukvalno postaje toplije, što se fizički oseća. Slično kao što se grejete vrućim čajem, ali bez čaja, samo čitajući Isusovu molitvu u srcu.
Baveći se ispitivanjem Hrista kroz Isusovu molitvu neko vreme, čovek se osvrće u unutrašnjem prostoru i vidi da um ima četiri oblasti: s desne strane dolaze osećanja, s leve strane obrada argumentima, dole desno dolaze emocije, i levo dole se neki mostovi s drugim ljudima i stvarima uspostavljaju u osećanjima. To je kao disanje – sa jedne strane ulaz i sa druge strane izlaz.
Držati četiri ugla unutrašnjeg sveta u balansu je veoma teško. Zato što je to dinamički balans. Na primer, dobijate prejak tok osećanja, i teško vam je racionalno obraditi sav taj tok osećanja, - treba identifikovati, naći ime svakom osećanju, razumeti da li je to osećanje korisno ili ne, povezati ga s nečim i usmeriti ga negde. Ceo proces izgleda kao direktna analiza tokova, slično kao što rade poslovni analitičari ili bilo koji drugi analitičari. Ali sa tom razlikom što vi analizirate svoja sopstvena osećanja unutar sebe, njihov izvor, cilj i zadatke.
Ako se ne snađete u analizi, ne možete zadržati kontrolu nad osećanjima, i ona mogu da ispune um haotično i počnu diktirati svoje uslove. Tako biva kada čovek čini nešto u „stanju afekta“. Naime, ljudi čine nešto takvo prilično često zbog velikih i malih razloga.
Ako identifikujete svaku nijansu osećanja, shvatite zašto, odakle i kuda ono ide, - možete s tim raditi. Taj vid rada nazivaju refleksijom – odraziti osećanja u rečima i uzeti ih pod kontrolu. To se tiče ne samo emocija. Isto se može reći i za odnose i veze.
Da li ste primetili da neki ljudi postanu toliko uvučeni u odnose da više ne vladaju sobom? Sede satima i razgovaraju, kada već nema o čemu razgovarati, ali ne mogu da prestanu, jer misle da će to nekog uvrediti, ili će izgledati grubo. To je stvarni problem za ljude iz kultura zasnovanih na odnosima. Na primer, italijanski dizajneri čak su pokušali da razviju telefon sa kojim možete zaplivati u bazen ili more i tamo, u potpunoj samoći, konačno razgovarati sa onima s kojima želite razgovarati bez svedoka. Ljudima iz severnih kultura to uopšte nije razumljivo, oni jednostavno ustaju i odlaze kada žele ostati sami.
Dakle, krst - to je unutrašnji balans između četiri funkcije svesti, koji omogućava da se situacija potpuno sagleda, oceni sa svih strana i donese izmerena odluka, za koju kasnije neće biti žaljenja.
Kada sam shvatila, tačnije, videla to unutar sebe, iznenadila sam se prostotom, neophodnošću, zdravošću tog čina krstoobraznog vraćanja balansa uma. A može li se uopšte živeti i delovati bez takvog balansa? Dobijete neki uvid, uporedite ga sa svojim znanjima i argumentima, zatim gradite odnose s ljudima i stvarima u vezi s tim uvidom, i zatim realizujete uvid, primenjujući svoje emocije i harizmu. Sve mora biti u balansu, kao u dobrom jelu. Ako nečega ima previše, a nečega premalo – to će biti ružno jednostrano viđenje i čudno ponašanje.
Hajde da razmotrimo primere za proveru razumnosti pretpostavke o neophodnosti vraćanja balansa funkcija svesti za svakoga.
Ako ste gledali seriju Kruna o britanskoj kraljevskoj porodici, mogli ste zapamtiti kako su prikazane akcije starijeg i mlađeg Al-Fajeda prema princezi Dajani. Stariji je organizovao celu poteru za njom, kao da je divlja srna, ne govoreći joj istinu, ali terajući je u ćošak, postaravši se da mlađi podčini nju sebi i kroz nju, očigledno, uđe u krug druženja kraljevske porodice. Čak i kada su Dajana i mlađi Fajed poginuli, stariji Al-Fajed nije mogao da se zaustavi i pokušavao je da nagovori da je Dajana bila trudna, i da je zbog toga ubijena. Istraga je pokazala da je sve to bila manipulativna laž starijeg Fajeda, da bi nešto dobio od kraljevske porodice. Kakav primer manipulacije, koju nije mogao da zaustavi u sebi, čak i videvši smrt sina! Opasna igra u odnosima.
To je veoma jasan primer, ali nije nimalo jedinstven. Može se videti veliki broj takvih, kao Al-Fajedi, oni deluju apsolutno po istoj šemi u situacijama u kojima se nalaze i sa ženama i sopstvenom decom, koji su pored njih. Oni kao da koriste ženu kao neka vrata, ne shvatajući je kao ličnost i ne računajući sa njom voljom. Čini se da čak smatraju da muškarac i treba tako da se ponaša, pretpostavljajući da žena nije potpun čovek i ne shvata svoju sreću, pa je zato moraju obavezno obmanjivati, koristeći je.
Ogroman broj takvih muškaraca različitih nacionalnosti živi na zemlji. Ali oni i dobijaju svoje razočarenje, često smrtonosno. Otuda posmatranje: krst vraća balans u svakom slučaju – ili dobrovoljno, ili ubijajući, ako čovek uporno ne priznaje njegov osnov svoje delatnosti.
Šta je dakle krst? Savremenoj nauci dostupne su трајektorije obrade informacija unutar mozga. E pa, - one obrazuju krst.
Drugi primer. Kada intuicija dominira kod istraživača, potiskujući druge funkcije svesti, takav istraživač postaje "čudak" "nesnosan". Njegova intuicija vodi ga napred. Ali on, dobivši uvid, ne trudi se da ga u potpunosti racionalno obrazloži i, tim pre, izgradi odnose sa investitorima ili potrošačima, kako bi oni razumeli i podržali ga. Umesto toga, on se nosi na krilima svoje intuicije, dok se ne sudari sa zidom. Bez kočnica. Takvih primera ima mnogo, od Ajnštajna do Stiva Džobsa i Ilona Maska. Svi oni opisani su kao ljudi, slabo sposobni da uspostave normalne odnose sa okruženjem. Ajnštajn je bio poznat po svom "lošem" karakteru. Džobsa su otpustili iz njegove kompanije, koju je osnovao. O "čudnostima" Ilona Maska takođe često čujemo.
Još jedan primer. Emocionalni ljudi mogu da uređuju svoj život, kupujući sve više i više, i više. Okruženju postaje sasvim očigledno da toliko imovine čak ni ne mogu da iskoriste u potpunosti, na primer, to su nekoliko vila, automobila, jahti. Njihovi vlasnici štite svoju imovinu svim snagama, ne shvatajući čak ni to da prekidaju sve odnose, gube sposobnost da dobiju bilo kakve uvide o budućnosti ili o životu drugih ljudi. Činilo bi se, trebalo bi da se zaustave, kako bi videli život kakav jeste, a ne da se ogradjuju imovinom. Ali oni ne mogu. Oni su odavno potisnuli racionalnu, intuitivnu i etičku funkciju svesti u korist emocionalne. Oni ne primećuju nezadovoljstvo okruženja, ne vide opasnost svog položaja, ne mogu racionalno da objasne svoje ponašanje.
Što se tiče jednostranog dominiranja racionalnosti, to su dobro poznati diktatori svih vremena i naroda, mrzi me da nabrajam imena, njih je previše. Ali poznato je da su oni okrutni, hladno-držani. Pa zato što su ubili u sebi unutrašnja osećanja, empatiju prema drugim ljudima i emocije. Oni su sebe pretvorili u mašine za postizanje nekih ciljeva, čiji smisao nikome osim njima uopšte nije jasan. Kod takvih ljudi često se može videti dom, u kojem niko osim njih živeti ne može. Ili čak država. I oni su primorani da drže ljude silom, ubijajući ponekad one koji drže i one koji su održani. Puno je primera u istoriji svih zemalja.
Kao što vidimo iz primera, krst je važan za sve ljude, a ne samo za Hrišćane. Ali Hrišćani prihvataju krst unutra dobrovoljno i svesno, produbljujući se u njegovu duhovnu, duševnu i fizičku sastavnicu. A drugi, svejedno, kad-tad dobiju svoj krst, kao Al-Fajedi. Ali njima je mnogo teže to dato, koliko su daleko od razumevanja ideje balansa funkcija svesti.
Savremena nauka daje im još jednu šansu. Ono što je bilo poznato od davnina, i što je sledbenicima Hrista dato otvorenim tekstom i direktnim objašnjenjima,
oni sada mogu saznati iz naučnih članaka, konačno dolazeći do razumevanja važnosti zdravog balansa između intuitivnih uvida, racionalne argumentacije, zdrave mere odnosa bez prevare i prinude i osnovanih emocija.
Comentarios