Zovem se Anton i ja sam student iz Rusije koji već nekoliko meseci živi i studira u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore. Kada sam tek stigao ovde, bilo mi je pomalo neugodno: nova zemlja, drugi jezik, nepoznati ljudi. Ali, kako se ispostavilo, Podgorica je grad u kojem se osećaš kao kod kuće gotovo od prvog dana. Ovaj osećaj se posebno pojačava kada počneš da otkrivaš lokalne kafiće i barove gde se okuplja omladina.
Jedno od takvih mesta, koje je za mene postalo pravo otkriće, je bar-biblioteka ispod mosta - Itaka Library Bar, nedaleko od autobuske stanice. Ovo mesto sam pronašao slučajno, vraćajući se sa predavanja na fakultetu. Bar je sakriven ispod starog kamenog mosta, i nije ga lako pronaći odmah, što mu daje poseban šarm. Čim uđeš unutra, obavija te prijatna atmosfera – prigušeno svetlo, drvene police sa knjigama razbacanim po celom prostoru, fotelje i sofe u koje odmah poželiš da se zavučeš. Lokalni momci dolaze ovde da popiju šoljicu kafe ili nešto jače, da prokomentarišu najnovije vesti ili jednostavno da sede u tišini, čitajući knjigu. Često se ovde održavaju književne večeri, otvoreni mikrofoni i čak mali koncerti. U ovom mestu se uvek osećaš kao kod kuće: ljubazni barmeni, koji već znaju tvoje omiljeno piće, i posetioci koji rado započinju razgovor, stvaraju posebnu atmosferu topline i prijatnosti.
Još jedno mesto koje obožavam je picerija nedaleko od ruskog ambasade. Njeno ime je "Moloko", i to je zaista dragulj za one koji vole ukusnu i pristupačnu hranu. Lokal je prostran, ali ima samo nekoliko stolova sa sofama. Pica ovde je jednostavno božanstvena: tanko testo, izdašna količina nadeva i sir koji se razvlači pri svakom zalogaju. Takođe, ovde pripremaju i izvrsnu pastu i rižoto. Meni nije veliki, ali svaki stavka je dovedena do savršenstva. Za studente poput mene, "Moloko" je pravo spasenje. Za male pare možeš dobro ručati ili večerati, uzeti hranu za poneti ili čak naručiti dostavu kući. Posebno je lepo doći ovde sa prijateljima posle predavanja: uzmemo par pica, čašu vina ili piva i uživamo u večeri.
Podgorica se pokazala kao mnogo življi i topliji grad nego što sam očekivao. Ovo je mesto gde su ljudi iskreno ljubazni, gde se čak i u najbučnijem kafiću možeš osećati kao da si kod starog prijatelja u gostima. Drago mi je što sam ovde, i siguran sam da me još mnogo prijatnih mesta čeka da ih otkrijem.
Anton: Ćao, Lena! Kako si?
Lena: Ćao, Antone! Dobro sam, hvala. Slušaj, kako ti se sviđa Podgorica? Već nekoliko meseci živiš ovde, zar ne?
Anton: Da, već nekoliko meseci. Znaš, na početku mi je bilo malo neprijatno: nova zemlja, drugi jezik, nepoznati ljudi. Ali sada se osećam kao kod kuće. Pogotovo nakon što sam počeo da otkrivam lokalne kafiće i barove.
Lena: Stvarno? Koja mesta si već pronašao?
Anton: Jedno od mojih omiljenih mesta je bar-biblioteka ispod mosta - Itaka Library Bar, nedaleko od autobuske stanice. Pronašao sam ga slučajno, kad sam se vraćao sa predavanja. Bar je skriven ispod starog mosta, i nije ga lako odmah pronaći, ali to mu daje poseban šarm.
Lena: Zvuči zanimljivo! Šta je posebno tamo?
Anton: Atmosfera je jednostavno fantastična – prigušeno svetlo, police sa knjigama, udobne fotelje i sofe. Lokalni momci često dolaze tamo da popiju kafu, razgovaraju ili jednostavno čitaju knjigu. Ponekad se održavaju književne večeri i koncerti. Tamo se osećaš kao kod kuće.
Lena: Vau, zvuči tako udobno! Moram otići tamo nekad. Jesi li još nešto pronašao?
Anton: Da, postoji i sjajna picerija nedaleko od ruske ambasade. Zove se "Moloko". Tamo je pica jednostavno fantastična, a i pasta i rižoto su odlični. I sve to za prilično nisku cenu.
Lena: Vau, volim ukusnu i pristupačnu hranu! Da li je lokal veliki?
Anton: Mesto je prostrano, ali udobno – ima samo nekoliko stolova sa sofama. Sjajno mesto da dođeš s prijateljima posle predavanja, uzmeš picu, čašu vina ili piva i jednostavno uživaš u večeri.
Lena: Super! Podgorica izgleda kao stvarno interesantan grad. Nisam očekivala da ću ovde naći tako atmosferična mesta.
Anton: Ni ja nisam očekivao, iskreno. Ali sada mi je drago što sam ovde. Mislim da me još mnogo zanimljivih mesta čeka da ih otkrijem.
Lena: Hvala na savetima, Antone! Svakako ću proveriti ta mesta. Možda nekad odemo zajedno?
Anton: Naravno, rado!
Comments