Док сам радила као ултразвучни лекар у дечијој болници у Саратову, Русија, имала сам прилике да видим бројне тешке случајеве, али један посебно издвајам због његове сложености и драматике.
Једне ноћи, у болницу је примљено дете старо две године, у несвести, без присуства родитеља. Дошло је у пратњи медицинског особља из Хитне помоћи, довежено из удаљеног села. Дете је било у веома лошем стању — без боје у лицу, са тешким и убрзаним дисањем, надувеним стомаком и температуром која је достизала опасно високе вредности. Одмах је хоспитализовано на одељењу интензивне неге, а тим лекара је хитно започео лечење. Урађени су крвни тестови, урин, ЕКГ, и прегледи педијатра и хирурга, док је дете почело да прима терапију за рехидрацију због озбиљне дехидрације.
Са сумњом да је проблем у стомаку, одлучила сам да урадим ултразвук. Када сам почела са прегледом, ултразвучна слика је била веома забрињавајућа. У стомачној дупљи приметила сам значајну количину течности која је указивала на упалу, али је најшокантније било присуство више страних тела у цревима. Ради се о малим округлим формацијама, величине око 4 мм, са карактеристичном акустичном сенком — знаци који су упућивали на металне или магнетне предмете.
На основу прегледа, написала сам дијагнозу: динамичка опструкција црева, перитонитис и могућа перфорација, највероватније изазвана присуством страних тела — магнетних куглица.
Након захтевне лапароскопске операције, хируршки тим је успео да извади чак осам магнетних куглица из различитих делова црева. Оно што је додатно компликовало случај је то што је дете куглице прогутало у различитим периодима, због чега су цревне петље биле магнетизоване, што је узроковало додатна оштећења. Иако је операција прошла успешно, дете је касније развило адхезивну болест, што је водило новим опструкцијама и потреби за додатним хируршким интервенцијама.
Овај догађај је још једном показао колико страни предмети могу бити опасни за децу, нарочито магнети и ситни делови играчака. Родитељи морају бити посебно опрезни и не остављати такве ствари на дохвату малишана, јер последице могу бити веома озбиљне.
Хирург:„Ово дете је у јако лошем стању. Стомак је надувен, нема перисталтике. Сумњам на опструкцију или перитонитис. Шта кажеш ти, колега?“
Педијатар:„Температура је висока, дете је видно дехидрирано, дисање је отежано. Морамо хитно деловати. Стање је критично. Да ли имамо било какву идеју шта би могло бити узрок?“
Хирург:„Имамо сумњу на страно тело. Ултразвук је показао присуство неких округлих формација у цревима. Мислим да су то магнетне куглице. Ако је то случај, можемо имати перфорацију и ширење инфекције.“
Реаниматолог:„Дишни путеви су још увек проходни, али дисање је плитко и убрзано. Морамо одржати стабилност циркулације пре него што одемо у операциону салу. Још нешто? Шта нам је са лабораторијом?“
Педијатар:„Крвни налази показују знаке озбиљне инфекције, леукоцитоза је изражена. Ово мора бити последица перитонитиса. Чекамо остатак резултата.“
Хирург:„Нема времена за губљење. Ако су ово заиста магнети, могли би изазвати магнетизацију црева и даље компликације. Морамо одмах у салу. Реаниматологе, можеш ли осигурати да дете буде стабилно за операцију?“
Реаниматолог:„Да, постављам му терапију за стабилизацију. Имаћемо контролу над виталним функцијама. Хирурже, чим стабилизујем, ви сте на потезу.“
Хирург:„Спреман сам. Морамо бити брзи и ефикасни. Чим будемо имали приступ, извешћу лапароскопију и уклонити све стране предмете.“
Педијатар:„Надам се да је ово последњи корак ка опоравку. Ово дете је у озбиљној опасности, морамо дати све од себе.“
Реаниматолог:„Не брини. Радићемо као тим. Све смо видели, али овакви случајеви увек захтевају максималну концентрацију.“
Хирург:„Слажем се. Крећемо у салу чим добијемо зелен светло.“
Реаниматолог:„У реду, идемо!“
Comments