- Здраво! Добро јутро! Ја…
- Мислим да нисам питао.
- Жао ми је шта?
- Шта је ово, ова... прича коју си овде измислио? Добротворна аукција или...
- Ох, не, видите.... Само.... Покушавам да помогнем онима којима је потребна, али погледајте, све су то дивне ствари. Чисте су и добро направљене.
- Добро направљене? Али знате ли шта је мајсторство? Ова одећа коју носим је добро направљена. Ово су само коришћене крпе.
- Па, жао ми је што тако мислите. Међутим, нисте обавезни да купујете
- Ма ко? Ко би то купио? Хм? То су све ствари које су користили други, смрдљиве. Али у најбољем случају могу се дати неком бескућнику, неком јаднику, одвратно! Ох! Ти си доле, кладим се да си један од њих, зар не? Апсурдно.
- Слушај,…. Не би требало то да кажете, не знам да ли ти вам икада речено, али одећа не одређује ко си.
- Уместо тога, после малог размишљања, да! Оно што носите дефинише ко сте.
- То је јако лоше речено.
- Лоше? Али не! Ово! Ово је лоше да радити. Оно што мислиш не занима ме. И знаш шта ћу ти рећи. Видимо се. У ствари, нећемо се видети.
__________
- Добро. Видите, нови сат, идемо даље... Добро, али шта да вам кажем као нови виши менаџер?... Ја сигурно не могу да изгледам лоше, зар не?
- То јест, извини... У ком смислу? Нисам знала да је то већ потврђено.
- Зашто сумњаш? Ко би то још могао да заслужи овде, нека ми се јави. Без увреде, да
- Видиш, рекла бих да би било умесно сачекати званично саопштење, зар не?
- Већ сам купио Порше, па кад ме виде да се заустављам, већ ће знати с ким имају посла, зар не?
- Господо, добро јутро
- Докторе Бианцхи, добро јутро! Нисам знала да долазите да нас посетите.
- Да, волим да дођем овако, изненада
- Бианцхи? Али ниси могао бити...
- Да, Мануел, он је генерални директор наше компаније.
- А ипак ме се сећате, упознали смо се пре неколико дана на оној распродаји половних одеће.
- Не, не, ви ... Грешите, не ....
- Зар се не сећаш? Можда могу да ти освежим памћење. Како си ме назвао? Скитница или просјак... Да не спомињем како сте се понашали према том јаднику. Видите, одмах сте помислили да сам бескућник само зато што сам отишао на ту пијацу и једноставно се обукао?
- Ја... ја
- Слушај... Желим да ти испричам своју причу. Када сам основао ову компанију поднео сам незамисливе жртве. Пошто сам почео од нуле, нисам имао газду да ми да плату. Дакле, сваки пени је био важан да бих могао да инвестирам у своју компанију. Тако да сам морао да штедим на свему, почев од одеће, намештаја, аксесоара које сам куповао на бувљацима или на распродајама, а многи људи су ми, знајући за моје потешкоће, помогли, дали много. И мислиш да треба да се стидим због тога?
- Извините, али ако сте ви генерални директор, зашто сте били на тој продаји? Могли сте имати све што желите.
- Али то је поента. Видите, не треба ми одећа од 500 долара да докажем ко сам. Облачим се једноставно у мајицу и фармерке, плаћено 10 евра. Али ја сам и даље шеф ове компаније, а знате зашто? Зато што одећа не одређује ко сте.
- Па, мислим да сада желите да ме отпустите.
- Апсолутно не. Ја сам добра особа и, у сваком случају, никада не мешам посао са личним животом. У ствари, успут, скоро сам заборавио зашто сам дошао овде. Видите, управо смо завршили састанак са партнерима и одлучили за нашег следећег вишег менаџера. И избор је пао на тебе, Цхиара, честитам!
- Хвала др Бианцхи, хвала!
- Ове године сте урадили изузетан посао. Заиста честитам! Господо, извините, али сада морам да се поздравим. Било је лепо, пријатан дан!
- Хвала вам што сте нам се придружили! Надамо се да сте уживали у причи. Дељењем овог видеа такође можете утицати на нечији живот слањем снажног сигнала.
Слушајте како звучи:
Comments