Сећам се као да је јуче било, стигао сам у Црну Гору пре неколико месеци. Русија је остала иза, а ја, млад и жељан искуства, дошао сам да проширим своје видике. Нисам типичан туриста, више сам посматрач, аналитичар, увек спреман да упијам нове ствари. Сад, након неког времена, могу да кажем да сам стекао неку перспективу.
Ове последње недеље ме је нешто посебно привукло пажњу. Није то ни море, ни планине, већ... будућност. Причао сам са локалним студентима, људима из различитих бранши, и стално се враћала иста тема: недостатак стручњака у областима информатике и техничких наука, али и све већа потражња за њима. То није само црногорски феномен, то се дешава свуда у свету, али овде ми је некако најуочљивије.
Кад сам чуо ту причу, сијалица ми се упалила у глави. Ја сам студент хемије, али ми информатика никад није била страна, увек сам био склон ка том дигиталном свету. Могу да кажем да ме одувек занимала примена информатике у хемији, као што су симулације, моделирање, анализе података… И онда сам схватио, могу ли ја, са својим знањем и ентузијазмом, бити део решења?
Перспективе за мене овде су заиста велике. Видим то као прилику за лични развој. Не само што могу унапредити своје знање у хемији и информатици, него и стећи нова искуства у другачијем културном окружењу. Црна Гора је земља у развоју, што значи да постоји велики потенцијал за креирање иновација. Могу да замислим себе како радим на пројектима који комбинују моје две страсти – развој нових материјала уз помоћ напредних алгоритама.
Шта би то могло да значи за мој даљи развој? Прво, нуди могућност за специјализацију у ниши која је у експанзији. Могуће је да ћу се посветити биоинформатици, или хеминформатици, или једноставно развоју софтвера за хемијске лабораторије. Друго, овде могу стећи предузетничко искуство. Могу да започнем сопствени стартап који би понудио иновативна решења у областима где недостаје стручњака.
Наравно, неће бити лако. Постоји доста посла, препрека и проблема, али то је изазов који ме мотивише. Видим да моје две страсти могу заједно да створе нешто ново и вредно. Свакако желим да што пре проучим све што ми се нуди у Црној Гори, да се повежем са људима и професионалцима који раде на овим пољима.
У наредним недељама ћу се фокусирати на учење црногорског језика, умрежавање са локалцима и истраживање могућности за сарадњу. Не знам шта ми будућност носи, али једно знам: ова недеља је била прекретница, отворила је нове видике и дала ми јасан циљ. А то је, можда и најважније. Искрено се надам да ће и други студенти истражити своје потенцијале, и да ћемо заједно радити на стварању боље будућности за све нас.
Ево дијалога са колегама на ту тему:
Ликови:
Иван: Руски студент хемије и информатике, иницијатор разговора.
Милош: Студент информатике из Црне Горе.
Ана: Студенткиња хемије из Црне Горе.
Место: Студентска кантина, после предавања.
(Иван, седећи за столом са Милошем и Аном, започиње разговор)
Иван: Момци, размишљао сам о нечему ових дана. Причао сам са доста људи, и сви некако спомињу исту ствар: недостатак стручњака у областима технологије и науке.
Милош: Па, то и није нека тајна, Иване. Код нас у Црној Гори, али и у целом региону, фали људи који се баве информатиком и инжењерским стварима. Сви хоће да буду менаџери или правници.
Ана: И ја сам то приметила. На хемији нас је све мање и мање. Сви се некако фокусирају на области које се чине "лакше" и боље плаћене, а не виде колико је наука битна за будућност.
Иван: Е, то је оно што сам хтео да кажем! Мислим да је то велика прилика за нас. На пример, ја студирам хемију, али ме и информатика одувек занимала. Замишљам како би се те две ствари могле спојити – развој нових материјала уз помоћ напредних алгоритама, или креирање софтвера за хемијске лабораторије.
Милош: То звучи занимљиво. Ја се бавим информатиком, али нисам баш размишљао о њеној примени у хемији. Али сад кад кажеш... то има смисла. Можда бисмо могли да развијемо неку платформу за хемијске анализе, или нешто слично?
Ана: Милоше, то је одлична идеја! Знам колико је тешко некад урадити неке експерименте у лабораторији, а ако би постојао програм који би могао да нам помогне... то би нам свима олакшало живот.
Иван: Тачно! А то је само један пример. Могли бисмо да осмислимо и неке иновативне начине за примену информатике у биохемији, на пример. Мислим да постоји велики потенцијал за развој у тим нишама.
Милош: Шта мислиш, шта би требало да урадимо? Како бисмо могли да искористимо ту прилику?
Иван: Прво, мислим да би требало да се боље повежемо. Да разговарамо са професорима, да истражимо тржиште рада, да видимо шта се тражи. Можда чак и да кренемо са неким малим пројектом, чисто да тестирамо наше идеје.
Ана: Свиђа ми се ова идеја, Иване. Мислим да је време да ми, студенти, преузмемо ствар у своје руке и да створимо прилике за себе. Досадило ми је да слушам о томе како нема посла. Морамо сами да га створимо.
Милош: Слажем се! Можда бисмо могли да направимо неку малу групу за пројекте, па да радимо на неким идејама које смо споменули. Иване, ти би могао да будеш наш "мозак" за хемијску страну, а ја бих могао да се побринем за информатичку.
Иван: То би било одлично! Ана, ти би могла да нам помогнеш са практичном страном, са експериментима и анализом. Шта кажете, да ли смо тим?
Ана: Апсолутно!
Милош: Тим!
Иван: Договорено онда! Састаћемо се поново следеће недеље, да разрадимо наш план!
(Сва троје се осмехују, пуни ентузијазма, гледајући у будућност са оптимизмом.)
Comments